SVESRPSKO SVETLIŠTE ALEKSANDRA VUČIĆA
Srpsko ˝Vreme˝ broj 1603. od 23. rujna 2021. godine, objavilo je tekst Ivana Ivanjija: ˝Svesrpsko svetišta Aleksandra Vučića˝ s posebno istaknutim komentarom spomenutog autora: ˝Da li će Memorijalni centar Jasenovac čiju su izgradnju najavili Vučić i Dodik biti u službi odavanje počasti žrtvama, istorijskog pamćenja, nauke i otkrivanje istine, ili mesto za okupljanje nacionalističkih hodočasnika i potkusurivanje neraščišćenih računa sa Hrvatima, sve u duhu ˝srpskog sveta˝ koji bi trebalo da se okreće oko aktualnog predsednika Srbije˝.
Naime, radi se o odluci Srbije i Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine, da se izgradi Memorijalni centar ˝na granici sa Hrvatskom, na prostoru Donje Gradine na ušću rijeke Une u Savu, preko puta centralnog logora Jasenovac,…˝, za koji je Aleksandar Vučić rekao, da bi to ˝trebalo da bude svesrpsko svetlište u koje bismo uložili veliki novac˝, posebno naglašavajući da ˝srpski narod ne treba da se stidi svojih žrtava˝. Ivan Ivanji je za izrečeno Vučića o ulaganju velikog novca prokomentirao, da se srami ˝što predsednik Srbije tim povodom koristi ulični jezik˝ i da ˝ulaganje velikog novca˝ zasigurno ˝nije fraza dostatna sećanja na užasne zločine˝. Potpuno je degutantno i nadasve neprimjerno izjaviti takvo nešto o žrtvama koje su poginule u logorima, a Ivan Ivanji o tome kaže: ˝Uveren sam da niko drugi u Srbiji ne bi hvalio da će za pomen svom roditelju ili pretku potrošiti ˝veliki novac˝. Autor teksta se nada, da obećanje o ˝velikom novcu˝ neće biti na uštrb ˝planiranih Memorijalnih centara na Starom sajmištu, odakle je u smrt odvučena moja mama, i Topovskim šupama, odakle je na stratište odveden moj tata˝. O izgradnji ta dva Memorijalna centra u Beogradu donijet je zakon, ali valjda samo kao alibi kako bi se mogla odgoditi realizacija projekta koji se trebao graditi u etapama, a svi su rokovi već odavno probijeni i ništa nije učinjeno po tom pitanju.
Ivan Ivanji o Starom sajmištu i Topovskim šupama piše: ˝Podsetiću: od jeseni 1941. do maja 1942. godine jevrejska deca, žene i starci malo-pomalo su gušeni u kamionima dušegupkama, zatim je na istom mestu organizovan sabirni logor iz koga su većinom Srbi bili raspoređivani u radne logore ili slani u smrt u Jasenovac, Aušvic i druge logore na tlu Nemačke i okupirane Poljske. Posle rata su se u paviljone uselili naši umetnici, slikari, vajari, književnici, stvarana su tu i remek-dela, održavane književne večeri i pozorišne predstave, rodila se moderna srpska umetnost.˝
I nešto dalje o istoj temi Ivan Ivanji nastavlja: ˝Lično sam povezan sa prošlošću tog mesta. I o tome sam već pisao, ali moram da ponovim u ovom kontekstu: iako je iz jednog od tih paviljona moja mama odvedena u smrt, ja sam na Starom sajmištu posećivao prijatelje umetnike u njihovim ateljeima. Upravo zbog toga meni nikakav Memorijalni centar nije potreban. Meni nije. A da li je mojim i svim našim unucima i praunucima potreban? Ne znam. Oni to moraju da odluče.˝
Ivan Ivanji u svom tekstu govori i o žrtvama u drugim logorima, poput Buchenwalda i Auschwitza, a isto tako ističe boljševičke zločine iz Katinske šume u kojoj je ˝po naređenju političara i samog Staljina u proleće 1940. ubijeno oko 22.000 poljskih oficira, lekara, profesora, inžinjera i umetnika˝. Ivanji se i kritički osvrće na imenovanje novog direktora, poznatog židovskog nacionalista Effija Eitama, koji je između ostalog ˝govorio da su Arapi (Palestinci) ˝rak-rana na telu naše nacije˝, da je bivšeg lidera Palestinaca Jasera Arafata trebalo kidnapovati i obesiti kao Ajhamana˝. No, zbog velikih protesta izraelske i međunarodne javnosti Effi Eitam je smijenjen i na čelo Yad Vashema, izraelska vlada postavila je Danija Dayana diplomatu i donedavno konzula Izraela u New Yorku.
Na kraju svog teksta, Ivan Ivanji upućuje poruku budućim generacijama: ˝Poštujte prošlost, ali svu energiju, pomoć i ljubav poklanjajte onim koji danas pate. Dana. Ovog trenutka. Deci koja se rađaju da bi umrla od gladi kroz šest meseci. Njihovim majkama i očevima. Ljudima koji beže odnekuda, bilo kuda bez obzira zašto. Jer bi ih inače ubili? Ne analizirajte, ne filozofirajte da se to sa negdašnjim mukama ne može usporediti. Za mene je dete koje se davi u Egejskom moru isto kao i dete koje je ulazilo u gasnu komoru držeći se za ruku svoje majke.˝
I u ovom tekstu Ivan Ivanji, kada govori o izgradnji Memorijalnog centra Jasenovac na prostoru Donje Gradine u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini , piše otvoreno i kritički, bez dlake na jeziku i u svojim kritički razmatranjima ne štedi nikoga – od aktualne srpske vlasti i predsjednika Vučića, Milorada Dodika iz Republike Srpske, negdašnje sovjetske i njemačke zločine, a isto tako posebno napominje i kritički se osvrće na imenovanje Effija Eitama na mjesto Yad Vashema. Za Ivanjijeve kritičke osvrte i reminiscencije, kao i za njegovo cjelokupno pisanje, može se reći, da kao takvo može poslužiti svima onima kojima je istina draga i koji se ne boje kritike, pa i onda kada je kritika usmjerena prema samome sebi.
Miljenko Jerneić
, 
