Zadnja rupa na svirali

                Prije neki dan vozil sam se vlakom – i to onim modernim kaj se jedva čuje i ima klimu – ili bolje rečeno, vračal sam se iz metropole u svoj Zabok onim cugom kaj ide z Glavnog kolodvora u 14 sati i 27 minuta. Ljudi kolko hočeš, svi iz metropole peljaju se prema Zagorju ili se vračaju s posla, škole, faksa ili, poput mene, vračaju se u svoju zelenu oazu, sretni kaj su si nekaj kupili.

            Kad sam zagledal kolki broj ljudi čeka vlak za Zabok, pital sam se gde buju stali svi putnici. Brzo sam dobil odgovor. Onda kad je došel ganc novi vlak u kojem smo svi našli svoje mesto bez obzira na koronu i obavezno nošenje maski. Maskenbal traje več drugu godinu i moram vam reči da je ljudekima dosta skrivanja. Prije korone ljudeki su isto nosili maske, samo kaj se to nije videlo odmah na prvu. Tek ak si se malo bolje zagledal, videl si masku na njihovim licima.

            Dok se vozim vlakom, obično nešto čitam, a ako ne čitam, koristim priliku da se dobro naspim do Zaboka. U današnja vremena u vlaku, a isto tako i na drugim mestima, ljudeki samo bulje u mobitele i tipkaju kak da ih sam vrag naganja. Sva sreča kaj nemam s tim problema jer mobitel koristim samo za razgovor i poruke, a virtualni svijet kod mene nije prisutan. To, kad gledaš ljudeke kak mahnito tipkaju na mobitelima i imaju u vuhima kojekakve žice, zapitaš se kaj je to došlo na ovaj svet. Neki od nervoze i nokte grizeju, od nervoze, gladi ili si morti doma ne stigneju poseči nokte pa to onda delaju u vlaku.

            Nasuprot mene sedila je jedna dama četrdesetih godina, elegantno popunjena, koja se ukrcala minutu prije polaska cuga. Kak se žurila, bila je sva zadihana i iz nje se cedil znoj kak da je bila v sauni. Bilo joj je zbog toga malo neugodno, brisala je znoj s lica i onako sva mokra meškoljila se na svom sedištu. Več sam pomalo bil zabrinut za damu koja se tak obilno znojila da če, ne daj Bože, kolabirati. Samo kaj sam to pomislil, dama iz svoje torbe izvadi litru hladne Jane i naravno, kak je bila žedna, odmah popije skoro pola litre naše hrvatske vode, makar Janu sad delaju Amerikanci. No to nema veze. Glavno da Janu delaju vu Horvatskoj, a ne Ameriki. Samo kaj je gospođa utažila žeđ, eto nam konduktera.

„Karte na pregled“, kaže kondukter.

            Svi smo izvadili svoje karte, naravno svi oni teri su je imeli, a oni teri nisu imeli kartu, morali su kartu kupiti kod konduktera. Dama pruži kartu kondukteru koji se vu nju – kartu – nekaj duže zagledal, precvikal ju je, i rekel gospođi: „U Zaboku morate presedati ak hočete dojti do Krapine. Inače, ovaj vlak ide direkt za Varaždin“.

„Jedva sam se dovlekla do ovoga cuga, a več opet moram u Zaboku presedati na drugoga“.

„I drugi presedaju isto kak i vi, koji ideju v Krapinu, kak i oni koji se pelaju za Donju Stubicu moraju s cuga na cug“, rekel je kondukter i otišel dalje cvikati i prodavati karte.

            Kad je kondukter otišel dalje za svojim poslom, dama nasuprot mene svrne pogled na moje lice koje se smješkalo nevidljivim smiješkom razgovoru dame i konduktera. Možda je gospođa primijetila taj moj nevidljivi smiješak pa mi se obratila. „Gospon, možda vam bum dosadna, ali ja bi vam nekaj rekla, ak bi me hteli barem malo posluhnuti“.

„Ma, nema problema. Samo vi recite kaj hočete“.

„Znate kaj gospon, mi smo Zagorci stvarno zadnja rupa na svirali. Niti imamo prave ceste, pruga se dela – nigdar se ne bu po takvom napravila, do jučer nas Zagorce je pokojni Bandić tental s izgradnjom tunela kroz Medvednicu, a  ta luknja nam opče nije potrebna. Mi Zagorci hočemo da naše Zagorje ostane zelene i nedamo ga ni na koji način devastirati. Naši termalni izvori, potoci i rijeke moraju ostati čisti. Vu našoj hrvatskoj politici više ne znaš tko je lud, a tko pametan. Pokojni Bandić je htel bušiti Medvednicu, a naš Zagorec Jarnjak nije htel zbušiti drugu ciev tunela Sveta Tri Kralja, tak da danas nemamo do kraja napravljenu autocestu. Zamislite kaj je on nama Zagorcima poručil u intervjuu kojeg je dal u nekom Regionalnom tjedniku broj 137 od 2. siječnja 2007. godine: „da će se druga cijev u tunelu Sveta Tri Kralja graditi kada Slovenci naprave cestu do Šentilja“. Kaj vi na to velite?“

            „Sramota je da tak pripoveda jedan Zagorec, kak je Jarnjak, koji je bil saborski zastupnik, ministar i glavni tajnik političke stranke čiji je član dugi niz godina. Nas Zagorce nije briga kada će Slovenci napraviti cestu do Šentilja, ali nas je itekako briga da se zagorska autocesta u potpunosti i punog profila što prije pusti u promet. Zagorci neće više nikoga čekati i trebaju natirati saborske zastupnike iz naše izborne jedinice da konačno počneju zastupati zagorske interese, a  ne da se „ide linijom manjeg otpora“. Zagorci si više ne smiju dozvoliti prodaju jeftine demagogije saborskih zastupnika iz našeg kraja, nek trebamo od njih tražiti da se izbore za financijska sredstva tak da bi se konačno izgradila zagorska autocesta u punom profilu.“

„Bormec imate praf. Mi Zagorci uvijek izaberemo one političare kojima se baš fučka za Zagorje i sve nas Zagorce“, rekla je dama.

„Tak dugo gospođo bu vam to trajalo dok mi Zagorci nebumo imali svoju pravu zagorsku političku stranku koja bu provodila zagorsku politiku. Tak dugo ne bumo došli na svoje.“

„Pa postoji neka Zagorska stranka, samo smo mi Zagorci pravi bedaki kaj ne glasamo za takvu politiku koja je zbilja zagorska kak i njihovi političari koji ju zastupaju. Ja bih odmah ušla u tu Zagorsku stranku, samo ne znam kak dojti do nje.“

„Kak dojti do nje bum vam ja povedal. Ti bogca, pa mi več ulazimo u Zabok! Evo vam moj broj mobitela pa ak hočete postati članicom Zagorske stranke, javite mi se na taj broj.“

„Baš vam hvala. Bum još razmislila, a javila bum se svakak.“

Miljenko Jerneić