KATE BUSH  I(L)I  VUŠ

            Koja je to smijurija bila, kad su purgeri zagledali pajaca=provincijalca na Interliberu. Nisu sebi mogli dojti od smeha, čudeći se i pitajući se: „Pa kaj nam ni ovde neda mira“. I ja kažem – zbilja je dosadan kak vuš. Već smo se svi ponadali da je vušel, a ono, evo njega skok na skok. Stvarno ne znam-o kaj pajac ima s knjigama. Taj ne zna složiti ni jednu suvislu rečenicu, a kamoli da čita knjige. A kad bi čital knjigu, trebalo bi mu barem pedeset let da ju pročita i još sto pedeset da shvati to kaj je (pro)čital pedeset let.

            Dragi moji purgeri! Pa to bi bio pravi zločin prema knjizi, da se, ne daj dragi Bože pajac lati knjige. Ili bolje rečeno, to bi bio knjigocid. Nije knjiga za svakoga, a za pajaca ponajmanje.

            Svima na Interliberu je laknulo kad je pajac dao petama vjetra. Zavladalo je sveopće veselje, jer vuš je vušla i nestala bez traga.

            Navodno mu se kuća trese od silne graje kaj su je skupštinari gradski zdigli. Nitko ga više neće i svi bežiju od pajaca. Još mu samo neke budale na važnosti daju, makar i oni za njegove marifetluke znaju. Kak se veli: „Vrana vrani ne vadi oči“. Pajaca podržavaju još, samo oni koji su isto kao i njihov pajac. No, lisica je počela i gristi, jer zna da joj zadnja vura tuče. Još malo pa bu i vu rupu pobegla, no nebu se skrila jer se skriti više nikam nemre. Lisica se vidi i danju i noću, a prepoznati ju je lako. Ima kratke noge, a tko ima kratke noge taj i laže, a tko laže taj i krade. Samo da se znade.

            Zato dragi moji purgeri, još malo strpljenja i rešili bumo se vuši. Znam da vam, je kak i meni, dosadna vuš, zato vam ja preporučam radi razonode da slušate Kate Bush.

(M.J.)